U ovoj rubrici pišu svi koji osjećaju. Oni koji žele vezu. Na ovom mjestu se prepoznajemo, povezujemo. Dijelimo iskustva, dobra i loša. Učimo jedni od drugih. Diskutujemo i uvažavamo jedni druge.Ako i ti želiš da se povežeš, tvoja priča biće objavljena u ovom kutku.Dobrodošli!
SVI MOJI SAMSUNZI – OPROŠTAJNO PISMO
Vječito pogubljena i u sukobu s realnošću. Neumoljivi je entuzijasta, iluzionista. Oduševljava ju je skromnost i odvažnost kojoj stalno teži. Vrijeđa je ljudska nezahvalnost, dvoličnost. Nesuđena glumica. Joker u raji. Ljubitelj Holivuda, košarke, sladoleda, domaće kafe, humora, mačaka, Batmena, Kristijana Bejla i Ume Turman.
Došlo vrijeme, moj Samsunže, da se rastajemo. Brate nerođeni, svaki put kad bi ti dala novu šansu nasikirao bi me duplo vise no prethodni put. Hvala ti, ali više ne ide.Ti si poput one neke tinejdžerske ljubavi, super nam je, živimo ludo i brzo, ali me svako veče zbog tebe glava zaboli. Džigere mi pojede, moj Samsunže.
Svi moji Samsunzi zadaše mi glavobolju. Prvi bijaše na drugoj godini faksa, čini mi se.Tada je fora, ali bas FORA bio mali metalik sivi Samsung na preklapanje A – 800. Kad se sjetim, koliko sam se zaljubila samo.
A trebalo mi je sedam ili osam mjeseci da ispolažem nekih ispita, kako bi i tata ispunio svoje obećanje i kupio mi ga za poklon, kao nagradu za položene, te neke tada ispite.Čini mi se pravo i država.
Kupio tata telefon, osmijeh se nabacio a nabacile se i trake za oko vrata florescentne boje, pošto je to tada bio hit. Nositi telefon oko vrata. Mati mila.I stikeri se neki kupili samoljepljivi, pa sam nakačila i krušku i jabuku i Betmena i smajli na pozadinu. Pa ludilo.
Međutim, ne potraja mi sreća dugo.
Presrete me neka plavuša na Gradskom mostu nakon 20 dana, zatraži telefon da pošalje SMS, kaže nije joj dobro, a ja ko neki seljo, rekoh: “De, uzmi, nazovi, n”eš sad kuckati SMS kad ti nije dobro, a ona krenu kao zvati i okrenu se naglo, strča niz stepenice i uleti u neku Škodu, gume zaškripaše, i potekoše moje krokodilske suze. Nije njoj loše nego je narkomanka i ukrade mi beštija moje sunce. Da utopi za pinkaru dopa. Pu, dabogda ga i sad koristila. Probdijeh u policiji po noći opisijući gamad, ali uzalud. Nikad više ne vidjeh SA800. Tuga.
Drugi Samsung dodje kako i ode prvi. Lako.
Šetali se starci kraj Vrbasa i nadjoše u dva dijela, prepolovljen ali kao nov Samsung (ne sjećam se tačno koji tip), veliki ekran, roze metalno kućište, kao da su ga vile iz Trnoružice dizajnirale, kartica izvađena. Dakle, nepoznat korisnik, prazan imenik, prazna lista poziva. Dakle, nije bilo mogucnosti da ga vratim onom ko je izgubio. A i karma. J)))))? I ajd, prisvojim ja njega. Veliki ekran, super fotoaparat. Androidi su jos uvijek bili kvantna fizika. Za tadasnje vrijeme, vrh vrhova.
Kad ne lezi vraže, jedva dva Bajrama sastavise – poziv iz policije!.
“Ko si, šta si, o”kle ti taj telefon, dođi “vamo na saslušanje!”. Pojavila se odnekud neka “gazdarica” (sumnjivog porijkla) i preko GPS / a tražila u policiji da joj nađu telefon. I dok trepnuh, optužiše me za utaju (a pod utaju spada i ako nađen predmet ne prijaviš odmah u policiju). Ispunih 50 papira, ko da sam ratni zločinac, krenuše mi i dosije otvarati, i ja se tako – rasplačem, jebi ga. Došao momak po mene, odvede me kući i ja tako osta ko popišana. Telefona bez. Dosijeom sa. J
Treći sam kupila nekako preko svoje volje. Ali se kasnije ispostavilo da sam prošla i više nego dobro. Moj prvi android, Samsung S1. Em moj prvi, em sticajem po mene srećnih okolnosti, i prvi android u raji užoj. Drug kupio sebi nov, platio vise od 600 KM, ali ne lezi vraže, iskrsla mu situacija da nešto prije vremena, neplanirano mora alimentaciju bivšoj ženi da plati, i odluči da ga proda za “budizašto”. Ponudi mi za 250, ja imah tada samo 200, pa se nađosmo negdje na 230. Elem, mojoj sreći, dan kasnije, kad skontah sta sve može, ne bi kraja. Mali kompjuter, a još I telefon i još ultra moćan, bar za to vrijeme, fotoaparat. Čudu se ne načudih. Tada smo android u cijeloj BiH imali Dodik, Bakir i ja 😀 😀 :D…(ok, i poneko tajkunsko dijete, fudbaleri i eventualno košarkaši, i to ako su imali neke inostrane angažmane i naravno baba Smiljana)
Četvrti je bio zmaj. Samo što letio nije. I sam išao u prodavnicu i djetetu mijenjao pelene. Samsung S4 mini. Radila ja, pored svog stalnog profesionalnog angažmana za jedan magazin dodatno. Tezgarila za dodatni keš,što bi se reklo. Nakucala se ja nekih tekstova, a u firmi, toj u kojoj sam tezgarila, nasta kriza, te tadasnji urednik nije mogao da me plati, ali je imao odličan ugovor o saradnji sa Mtelom, pa udarih reket (uslovno rečeno, drugari smo J) i umjesto maraka izvukoh ovo malo čudo iz svemira koje je Dart Vejder izvajao lično.
Ne lezi vraže, ja na Partizanovoj utakmici u Laktašima, završila posao i krenuh kući a na izlazu me ponese bujica Grobara iz BG. Došla u kumove nema ga! Jauk i tuga. Kum, shvativшi koliko sam emotivno vezana za samsunge galaksije alarmirao i dva policajca oko dvorane da ga traжe. Pola Laktaшa diglo se na noge. Telefona nema. Isplakala ja njega, odužila se ta moja agonija, krenula kući, a on se, kuja jedna mala, sa ugašenim tonovima sakrio u rupu u torbi, džep se rašio s unutrašnje strane. Ne nasikirah se tako od kad mi je prva mačka uginula. Ali dobro, život se nastavio kotrljati dalje.
Vejderovo čedo me poslužilo skoro dvije godine, a onda je samo jedno jutro zamro. “Halo, halo, haloooo”-…ma kakav. Šta sve nisam primjenila da ga oživim, od nove baterije do egzorcizma ali ništa. C.
Shvatih iznenada da je vrijeme da se rastajemo. Shvatih da je vrijeme da se konačno pozdravim sa samsunzima jer svi kafetini svijeta ne bi mi pomogli da se riješim glavobolja koje su zadavali, uprkos svoj ljubavi koju prema njima osjetih.
Prvi put uđoh u M:tel sa namjerom da kupim novi telefon ali da to ne bude Samsung.
Knedla u grlu stade, steže, ne dišem, ali iskušenju stoički prkosim. Sa izloga su treptali S1, S2, S3, S7…. Ali ne dadoh se zbuniti. Ne”š više!!!!
Napustih objekat sa HTC/om i po prvi put to veče ne popih kafetin.
POVEZIVANJE 